„Za kralja i otadžbinu: Đeneral Draža“, je igra na tabli. Igrači mogu da igraju kao četnici ili partizani, a četnike je moguće igrati i solo. Ponašanje Osovine, kao i partizana u solo varijanti, je regulisano posebnim pravilima – odnosno automatizovano.
Kako Nemci odlaze pri kraju rata, a ustaše su bile lokalizovane, četnici i partizani su mi bili logičan izbor za aktivne strane, jer su pretendovali da kontrolišu celu Jugoslaviju posle rata. Igra je političko-vojna – gerile se međusobno bore ne samo u vojnom smislu, odnosno za kontrolu teritorije, nego i za podršku naroda i saveznika.
Pazio sam da igra u tehničkom smislu bude što jednostavnija: postoji mapa, jedinice, i kartice koje predstavljaju određene događaje ili ličnosti. Postoje i neki markeri – krug, podrške i masakri Srba. Mapa je podeljena u tri zone – italijanska okupaciona zona, nemačka zona, a okupirana Srbija kao posebna zona. Polja su pokrajine, i većina imaju i gradove i gore – u ovim drugima mogu da stoje samo gerilci. Sva polja su obeležena po entničkom principu: srpska, „hrvatska“ ili „mešana“ – da bi se znalo koje podrške su bitne na njima.
Igrači se konstantno nalaze u dilemi: ako previše napadaju Osovinu, protivnik će ojačati i napasti ih u leđa. Ako pak napadaju protivnike, neće biti popularni kod Srba i Saveznika. Ukoliko se koncentrišu snage radi napada na protivnika, one predstavljaju lakšu metu za Osovinu. I obratno. Napad na Osovinu je u načelu izuzetno popularan, ali može da vodi u represalije (kartica Stotinu za jednog), koje mogu da prime katastrofalne oblike, naročito za četnike. Opet, naravno da je korisno pobediti protivnike, ali međusobna borba može da izazove neželjene posledice, poput toga da ostane manje gerilaca da brane narod od ustaša. Postoje i kartice koje nose neke prednosti, ali i mane, kao Legalizacija za četnike, i Hrvatski partizani za partizane. Partizani imaju generalno jače kartice, koje simuliraju britansku i sovjetsku podršku i konkretnu pomoć.
Dakle, igra nije čista razbibriga, jer simulira jedan izuzetno težak (čak i katastrofalan) period naše istorije. Štaviše, parola igre, za solo igrače je: „Da li ti možeš bolje“? U skladu sa sugestijama igrača, svaka igra sada ima i osnovnu varijantu, sa uprošćenim pravilima, i mapom, bez kartica. Osnovna varijanta je isključivo za dva igrača.
Ova igra je nastala kao neka vrste prirodne posledice moje ljubavi prema istoriji, i zanimanja igrama - uključujući onima na tabli. Ovim se bavim praktično od kada znam za sebe.
Na igri sam počeo da radim davne 2007 godine, posle razgovora sa jednim gospodinom iz emigracije.
Naime, tu sam mogao da čujem priču o drugom svetskom ratu iz druge perspektive. Ne samo to, već sam odmah bacio na meni izazovan posao da kompleksne događaje prebacim u igru.
Smatram da društvene igre strateške ili vojne tematike nisu nužno neozbiljna stvar. Naprotiv, imao sam prilike da igram igre iz kojih je bio jasan trud kreatora da što tačnije prenesu okolnosti i dileme strana. To sam pokušao i pri pravljenju "Draže". Tu je trebalo prestaviti jedan izuzetno kompleksan konflikt, gerilski i građanski rat, rat svih protiv svih, koji je verovatno nezamisliv nekome ko gleda iz jednostavne perspektive glavnih frontova.
Naravno, previše istorije guši igrivost - zadatak nije bio lak, ali se svakako nadam da sam ga izvršio na zadovoljstvo igrača.
Sledeći korak mi je da spremim englesko izdanje ove igre, koje uveliko pripremam, pod naslovom „Serbs Stand Alone“. Smatram da postoji mogućnost i da igra bude i u elektronskom formatu.
„NAD KRALJEVOM“
Dok sam radio na „Draži“ počeo sam da pravim planove da napravim i igre po pojedinim bitkama. Cilj mi je da igra bude što jednostavnija što se tiče komponenti. „Nad Kraljevom živa vatra seva“ je igra za koju je samo potrebno odštampati mapu. Igra se sa špilom običnih karata, od kojih svaka boja predstavlja Nemce, ustanike, vreme ili ratnu sreću.
Opsada Kraljeva je, uz borbe na liniji Šabac-Cer-Jadar, bila najveća bitka ustanka 1941. Borbe oko Kraljeva nisu bile zanemarive. U gradu je bilo opkoljeno oko 3.000 Nemaca – čije bi zarobljavanje imalo izuzetan efekat, možda i omelo nemačku protivofanzivu i odložilo građanski rat.
Cilj ustanika u igri je da isteraju Nemce sa tri polja opsednutog Kraljeva, dok je cilj Nemaca da u tome spreče ustanike. Ono što daje draž igri jeste da sve karte imaju različitu vrednost, i to što se postavljaju u tajnosti – karte se samo otkrivaju ukoliko dođe do borbe. Kartice vremena predstavljaju događaje tokom opsade, uključujući nemačka i ustanička pojačanja, ali i recimo međusobne razmirice ustanika.
Tri polja koja drže Nemci su Ratarska škola (iz kojeg pravca je Kraljevo i najčešće napadano), Aerodrom, kao i grad Kraljevo. Ako Nemci izgube grad, sve je gotovo. Ako ne drže sva polja na kraju igre, ne mogu da pobede. Međutim, obe strane imaju jedan problem – šta raditi ako se Nemci taktički povuku iz Rataske škole ili Aerodroma, i ojačaju druga dva polja. Ukoliko ustanici nastupe na ispražnjeno polje, reskiraju da budu koncentrično napadnuti od Nemaca. Možda je bolje pričekati da kapetan Deroko istrenira komandose, ili tenkove koje su ustanici zarobili kod Gornjeg Milanovca i doveli na opsadu Kraljeva. Da li to ostavlja dovoljno vremena za napad?
Sistem borbe je jednostavan: uporede se zbirovi karata obe strane, Nemci dodaju bonus u odbrani, i svaka strana vuče po jednu kartu sreće. Ako je razlika dovoljna, jedna strana gube karte.
Sve u svemu, igra ne zahteva veliku investiciju u novcu ili vremenu, a mislim da može da bude uzbudljiva, kao svaka kartaška igra. Ambicija mi je da ovako obradim i druge bitke tog rata.